Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web

Blic, 30. 10.2003.

Otkupljeno 600 stanova

Od ukupno 750 evidentiranih državnih stanova, u Sokocu je do sada otkupljeno 600.

Najviše je plaćeno gotovinom - 148, a kombinacijom stare devizne štednje i gotovine otkupljeno je 76 stanova, a na otplatu od 10 godina 163 stana. Pet godina stanove će otplaćivati 42 kupca, 15 godina njih 20, a posle dve decenije stanove će u potpunom vlasništvu imati 95 stanara. Na period od jedne do 10 godina kupljeno je 11 stanova. Za porodice poginulih boraca i ratne vojne invalide sklopljeno je 45 ugovora o kupovini stana.

D. A.

Blic, 29. 10.2003.

Od danas sanacija puta Sarajevo - Pale

Radnici "Romanija puteva" sa Sokoca danas će početi radove na privremenoj sanaciji klizišta u Bulozima, na magistralnom putu Sarajevo-Pale, potvrdio je Srni republički inspektor za puteve Borislav Radović.

On je istakao da će se sada uraditi privremeno rešenje kako bi se obezbedila prohodnost saobraćaja, a radovi će trajati sedam dana. Juče je na lice mesta izašla Komisija Republičke direkcije za puteve i konstatovala da se sada može uraditi privremeno rešenje, a za trajno saniranje klizišta potrebno uraditi dokumentaciju. Put u Bulozima pukao je 23. oktobra nakon obilnih kiša koje su na području Srpskog Sarajeva pričinile materijalnu štetu koja se procenjuje na milion i po KM.

Srna

Glas Srpske, 29. 10.2003.

Izgradnja Pravoslavnog duhovnog centra u Sokocu

Škola pravoslavlja

Izgradnja Pravoslavnog duhovnog centra u porti crkve Svetog proroka Ilije je u završnoj fazi. Urađeno je oko 70 odsto građevinskih radova na objektu čija je korisna površina 850 kvadrata.

Što se tiče sadržaja centra, dominantna je velika sala sa galerijom, površine 370 kvadrata i ona je u potpunosti završena, a namijenjena je za crkvene aktivnosti i predavanja, kojima će moći da prisustvuje više od 600 slušalaca. U duhovnom centru obavljaće se daće i krštenja, a u podrumu će biti mrtvačnica.

- Izgradnju Pravoslavnog duhovnog centra počeli smo 2000. godine povodom dva milenijuma hrišćanstva. Vrijednost dosadašnjih radova je oko 400 hiljada maraka, a sredstva su obezbijeđena iz c rkvenih fondova i uz pomoć darodavaca - kaže protojerej stavrofor Milorad Ljubinac.

Izvođač radova je preduzeće "Inženjering" iz Zvornika, a planirano je da izgradnja bude završena do Vidovdana iduće godine.

 B.Gajević

Blic, 28. 10.2003.

Sneg iznenadio putare na sarajevsko-romanijskom platou

Autobusi kasnili i po dva sata

Sneg koji neprestano pada od preksinoć posle ponoći na prostoru sarajevsko-romanijske regije zadao je muke putarima i elektromonterima. Visina snežnog pokrivača juče ujutro u sedam časova u Sokocu je iznosila 12, a na Jahorini 30 centimetara. Poseban problem na magistralnim putevima ove regije predstavlja klizište koje se pre pet dana pojavilo na Lapišnici, deonici puta Sarajevo-Pale, ali i novo klizalište na delu puta preko Buloga, kuda su se do danas preusmeravali manji putnički automobili. Zbog snega i velikog broja vozila, posebno autobusa, na putu preko Trebevića dolazi do zastoja u saobraćaja pa autobusi na stanicu u Srpskom Sarajevu stižu i sa zakašnjenjem od dva sata. Republički inspektor za puteve Borislav Radović izjavio je da će na klizište u Bulozima izaći komisija Republičke direkcije za puteve da proceni štetu i ustanovi koje radove treba izvesti da se klizište sanira. Autobuska linija Srpsko Sarajevo - Pale u prepodnevnim časovima je potpuno obustavljena za autobuse GRAS-a. Saobraćaj je otežan i na svim lokalnim linijama na području opština Pale, Srpsko Sarajevo, Sokolac i Han Pijesak. Patrole saobraćajne policije, koje su upućene na planinske prevoje, ne dozvoljavaju prolaz, šleperima i kamionima sa prikolicama. U "Romanija-putevi" AD kažu da su sve raspoložive ekipe na terenu uz angažovanje postojeće mehanizacije za čišćenje i održavanje puteva u zimskom periodu. Saobraćaj je posebno bio otežan zbog snega na kolovozu na Han Pogledu, planinskom prevoju na deonici Vlasenica - Han Pijesak. Zbog snežnih padavina i zadržavanja snega na drveću i žicama dalekovoda na području sokolačke opštine bez napona su jutros bila tri dalekovoda, a time i veliki broj sela bez struje. U popodnevnim časovima najveći broj domaćinstava dobio je struju. Slična situacija je i na području opština Han Pijesak i Rogatica.

Blic, 21. 10.2003.

Otkazi radnicima i prodaja imovine

Uz brojne teškoće sa kojima se poslednjih desetak godina suočavaju, sokolački drvoprerađivači su zbog duga od 160.000 KM bili ostali i bez struje.

- Na predlog Upravnog odbora AD "Romanije", Skupština akcionara je prihvatila odluku o proglašenju 200 radnika tehnološkim viškom. Prema odluci o prodaji poslovnih prostora, ova firma će na licitaciji ponuditi kupcima 1.238 metara kvadratnih poslovnog prostora u gradskom naselju Sokolac po ceni od 700 KM po kvadratu. Na licitaciju će ići i desetak seoskih prodavnica. Bivšu RJ "Autotransport", čija je vrednost procenjena na 2.081.373,82 KM, "Romanija" će, prema odluci akcionara, ponuditi AD "Romasok", na ime poravnanja starih dugovanja. - Upravni odbor ovog društva će formirati komisiju koja će sprovesti licitaciju i organizovati prodaju opreme u bivšoj Tvornici iveratnih ploča. Preostala oprema će biti prodata po tržišnoj ceni - kaže Ilinka Tošić, izvršni direktor za pravne, kadrovske i opšte poslove u AD "Romanija" Sokolac.

D. A.

Blic, 16. 10.2003.

Nada u jesenje kiše

Glasinačka sela sve žednija, mnogi izvori letos presahli. Presušili čak i bunari sa kojih se napajala stoka. Cisternu od 8.000 litara plaćali od 50 do 75 KM

Na Glasinačkom polju, okolnim uzvišenjima i planinskim vencima uz ovo područje, ovogodišnje suše otežale su život seljacima, ne samo zbog letine već i zbog smanjene izdašnosti izvorišta. U selima na zapadnim obroncima Kopita i istočnim padinama Romanije, koja su od pamtiveka bezvodna, presušili su čak i bunari sa kojih se napajala stoka. Domaćinstva u ovim selima snabdevaju cisterne profesionalne Vatrogasne brigade Sokolac. Cena jedne cisterne sa 8.000 litara je od 50 do 75 KM, zavisno od udaljenosti sela. Mile Šarac, komandir ove jedinice, kaže da njihove cisterne snabdevaju domaćinstva u Ozerkovićima, Đedovcima, Šenkovićima, Parževićima, Stjenicama i Bukoviku. Ništa bolje nisu prošla ni sela koja su izgradila lokalne vodovode jer je izdašnost tih izvorišta smanjena, pa je lokalno komunalno preduzeće moralo da uvede restrikcije. Na vodovodu Kržulj, sa koga se napajaju Podromanija, Psihijatrijska bolnica, Regrutni centar VRS, odeljenje bolnice iz Kasindola, Centar za alternativni smeštaj izbeglih i raseljenih na Majdanima i još nekoliko okolnih sela, dotok vode je smanjen. Tako potrošači na visinskim područjima, a njih je najveći broj, nemaju vodu ili je imaju samo u noćnim časovima. U selima Sijerci, Banja Lučica i Knežina i u nekoliko zaselaka na vodovodima su ugrađene pumpe za izbacivanje vode na više kote, ali zato dug za struju na ovim vodovodima stalno raste. Skoro svakog meseca iz "Elektrodistribucije" stižu upozorenja o isključivanju struje, što bi meštanima tih sela uskratilo vodu. Recimo, početkom avgusta dug za električnu energiju na ova tri lokalna vodovoda, kako smo saznali od Mitra Odovića, direktora JDP "Vrelo Bioštice", iznosio je 45.000 KM. Redukcija vode zbog suše uvedena je i na vodovodu Ketenović-Knežina pa su već tridesetak dana više zone na ovom području bez vode. Nestašica vode iznenadila je i meštane u Sokolovićima gde su u devet sela presušili svi manji izvori, a oni veći su utanjili, kažu meštani, navikli da uvek imaju vode. Za piće se nekako i snađu, ali za stoku je najteže, pa jedina nada ostaje da će im pomoći jesenje kiše. I na području mesne zajednice Knežina svi manji izvori su presahli, ali meštani tih sela lakše podnose dug sušni period zahvaljujući Bioštici, jedinoj većoj reci na području sokolačke opštine. Sa njenog izvora se napaja Sokolac i devet okolnih sela. Izvor Knežak, po kome je ovo selo i dobilo ime, izgubio je snagu, a Zmajevac, Podlipa i izvor Vrapci još uvek obezbeđuju koliko-toliko vode.Prema podacima Agrometeorološke stanice Majdani kod Sokoca, nedavna dva-tri kišna dana na ovim prostorima donela su svega 15 litara kiše po metru kvadratnom, što ni izdaleka nije dovoljno za poboljšanje stanja na glasinačkim i knežinskim izvorištima i izvorištima na Devetaku.

Dobrila Abazović

Blic, 16. 10.2003.

Zbog struje bez grejanja

Mada je grejna sezona trebalo da počne juče, radijatori na Sokocu su hladni jer JDP "Toplane" za utrošenu energiju duguje Elektrodristribuciji 42.000 konvertibilnih maraka.

U "Toplanama" se nadaju da će već od 17. oktobra problem biti rešen i da će centralno granje moći normalno da funkcionište. Direktor "Toplana" Milorad Soldar rekao je da je pred početak sezone granja obezbeđeno više od 700 tona uglja, dok je za grejnu sezonu potrebno 1.500 tona. Na mrežu centralnog grejanja priključeno je oko 30.000 metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora. Ova površina mogla bi da bude povećana ugradnjom još jednog kotla, ali je taj posao odgođen zbog nedostatka novca pa je korisnicima grejanja upućen apel da redovno izmiruju sovje obaveze.

Srna

Blic, 16. 10.2003.

Poginuo u sudaru

Nikola Perišić (1932) iz Konjević Polja, opština Milići, poginuo je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u mestu Čavčevo Polje, opština Sokolac, saopšteno je iz CJB Srpsko Sarajevo.

Nesreća se dogodila 14.10.  u 16.20 časova kada su se sudarili "opel kadet" kojim je upravljala državljanka Kine Jan Jainfen (1981) i "jugo" kojim je upravljao Obren Arbinja (1945) sa Sokoca, u kom se Perišić nalazio na mestu suvozača.

Srna

Blic, 16. 10.2003.

Samo 13 odsto građana plaća za utrošenu vodu

Sokolačko preduzeće "Vrelo Bioštica" potražuje od potrošača za utrošenu vodu 1.797.000 KM.

Pravna lica duguju 1.170.00 KM, od čega budžetski potrošači 128.000 KM, a građani 627.000 KM. Zbog slabog procenta naplate od 14,3 odsto kod pravnih lica, odnosno 13 odsto kod domaćinstava, dovedeno je u pitanje dalje funkcionisanje preduzeća, jer nije u mogućnosti da "Elektrodistribuciji" izmiri dug za struju od 843.000 KM. Propao je i pokušaj reprogramiranja duga sa Elektroprivredom RS, jer "Vrelo Bioštica" nije bilo u mogućnosti da uplati 10 odsto ukupnog duga, ili 90.000 KM, što je bio jedan od uslova za potpisivanje ugovora. "Pokušaji da sudskim putem budu izmirena dugovanja nisu pokazali rezultate, jer sporovi traju dugo i veoma su skupi, a kada presuda i postane pravosnažna uzalud je jer su žiro-računi mnogih preduzeća blokirani ili ona ne rade", kaže direktor "Vrela Bioštica" Mitar Odović.

Srna

Nezavisne novine, 15. 10.2003.

Telekomijada

Evo skoro već deset dana ne možete otvoriti niti jedne bosanskohercegovačke novine ili revijalnu štampu da vas sa svih strana ne bombarduju plaćeni oglasi naših vrlih telekoma.

Satraše se menadžeri i njihove uprave da objasne narodima i narodnostima u Bosni i Hercegovini kako su oni u posljednje dvije godine povećali broj priključaka, uveli nove servise, ostvarili visoke profite i kako su oni, prema tome, jako uspješni menadžeri, te da niko očito nema pravo da im ospori ostvarene rezultate.

Svoju odbranu pred izvještajima specijalnog revizora uprave i menadžment oba telekoma pri tome finansiraju iz sredstava preduzeća, što znači od novca korisnika svojih usluga tj. nas. Pri tome se ne libe da angažuju najbolje marketinške agencije kako bi zaštitili svoj lik i djelo. U odbranu upravljačkih struktura telekoma uključile su se i skoro sve političke partije na vlasti u Bosni i Hercegovini, svjesne da ako se afera u telekomunikacionom sektoru ne zataška i ne uspiju sačuvati svoje kadrove u tim strukturama, ostaju možda bez posljednjeg izvora za finansiranje svojih političkih partija i mjesta za zbrinjavanje kumova, uže i šire rodbine, te odanih partijskih kadrova.

Situacija se toliko usijala da je čak i Haris Silajdžić, koji se trenutno nalazi u Turskoj, našao za shodno da se priključi opštoj hajci na izvještaje specijalnog revizora. Izjave Silajdžića i Ivanića, date u razmaku od četiri dana, a u kojima oba optužuju međunarodnu zajednicu kao glavnog nosioca korupcije u Bosni, mogu samo da znače da ili su oni u pravu ili da je vlast zbila redove pred zajedničkom opasnošću koja se zove specijalna revizija.

Od silne halabuke, medijske propagande i proizvodnje magle građani već pomalo zaboravljaju nalaze specijalne revizije. Medijski bombardovani silnim uspjesima rukovodstava telekoma svi smo već polako zaboravili suštinu optužbi iz izvještaja. Niko rukovodstvima telekoma ne spori ostvarene rezultate poslovanja u posljednje dvije godine jer to i nije bio cilj specijalne revizije. Prema tome, javno razmetanje ostvarenim prihodom, brojem priključaka, profitom i drugim dostignućima od strane onih koji rukovode monopolskim organizacijama kakve su telekomi u ovoj zemlji, koje svoje usluge građanima naplaćuju i do pet puta skuplje nego slične firme u okolnim zemljama, ne samo da je neukusno i nekulturno, već nije ni efektivno tj. ne daje odgovor na nalaze specijalne revizije.

U javnosti su se mogle čuti izjave vrlo visoko pozicioniranih političara, kojima je usput ekonomija i struka, da bi domaće revizorske kuće puno bolje odradile posao ili da državni revizori treba da obave reviziju kako bi se potvrdili ili opovrgli nalazi specijalne revizije.

Ovakve izjave su ili posljedica želje da se još više zamagli situacija i dobije na vremenu ili posljedica elementarnog nepoznavanja različitiv vrsta revizorskog posla.

Za razliku od službi državne revizije ili revizorskih kuća koji se bave u prvom redu utvrđivanjem ispravnosti i tačnosti finansijskih izvještaja, specijalna revizija je revizija koja se svrstava u reviziju podudarnosti čija je svrha utvrditi nivo usklađenosti s određenim pravilima, politikama, zakonima, ugovorima ili državnim propisima. Da bi se izbjegli svi nesporazumi o karakteru specijalne revizije dovoljno je pročitati poglavlje pod naslovom "Cilj i obim" iz izvještaja specijalne revizije u kojem je navedeno:

"Ovo nije revizija ispravnosti i tačnosti finansijskih izvještaja. Prema tome, mi ne izražavamo mišljenje o finansijskim izvještajima. Ova revizija nije detaljan pregled koji ima za cilj utvrđivanje kriminalnih radnji. Tamo gdje smo uočili da postoji mogućnost vršenja kriminalnih radnji, predložili smo istragu nadležnih istražnih organa".

Prema tome, gospodo na vlasti i menadžmentu telekoma, prestanite naše pare trošiti na odbranu od nečega za šta vas niko nije optužio, a to su vaša navodna dostignuća u broju pretplatnika, novim servisima, prihodima i profitima. Počnite davati odgovore na nalaze iz izvještaja specijalnog revizora kao što su izbjegavanje Zakona o javnim nabavkama, kršenje Zakona o javnim nabavkama, trošenje većih iznosa sredstava od odobrenih, gdje je novac koji je SFOR uplatio za usluge, da li ste mimo plate plaćali svoje zaposlene za poslove koji su im u opisu redovnog posla i sl.

Ukoliko ste stvarno spremni i sposobni da se odbranite od optužbi tako što ćete javno odgovoriti na njih, mi kao građani ćemo sa zadovoljstvom čitati te odgovore u vašim oglasima plaćenim našim novcem.

Piše: Damir MILJEVIĆ

Blic, 14. 10.2003.

Stambeno zbrinjavanje na području Sokoca

Stanovi porodicama boraca

U Sokocu je još pet boračkih porodica dobilo krov nad glavom. Ključeve i rešenja za stanove dobili su dva invalida prve kategorije i tri porodice poginulih boraca, među kojima je i sedamnaestogodišnji Tihomir Tadić, koji je ostao bez oba roditelja.- Ovom dodelom su praktično rešena stambena pitanja porodica sa jednim i više poginulih i invalida prve kategorije. Nadamo se da ćemo i u narednoj godini utvrditi prioritete za rešavanje stambenih pitanja porodica sa jednim poginulim članom, u skladu sa zaključcima Skupštine RS - rekao je Mićo Mićić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi RS. Sredstva za stanove obezbedili su opština i resorno ministarstvo. Na stalan smeštaj iz ove kategorije u Sokocu čeka još 21 porodica.- Za dvadesetak dana biće završeno postavljanje preostalih spomen-odličja, čime će biti okončana izgradnja i postavljanje 921 spomenika poginulim borcima koji su sahranjeni u Vojničkom spomen-groblju u Sokocu - rekao je Miloš Delić, koji je u ime Boračke organizacije predstavnicima ministarstva preneo inicijativu boraca da ovo groblje bude stavljeno pod ingerenciju Vlade RS i resornog ministarstva.

D. A.

Blic, 14. 10.2003.

Ne rade zbog struje

Oko 360 radnika "Romanije" juče ujutro vratilo se kući jer su zbog duga od 160.000 KM za električnu energiju drvoprerađivački krug u Sokocu i upravna zgrada ovog preduzeća skinuti sa elektromreže.
Struja je u petak isključena i "Toplanama" zbog duga od 84.000, FK "Glasinac" zbog 75.800 KM i "Šamotu" koji duguje 20.000 KM.U JDP "Toplane" tvrde da njihov dug iznosi 42.000 KM, a da je razlika opterećenja iz ranijeg perioda kada su bili vezani za AD "Romaniju".